О књизи: година / Мишљење непознатог рецензента Давање оцена је бесмислена вежба: нема пријатеља за укус боје. Па ипак, још увек, још увек. Не, не, оставимо по страни популарну формулу „мора се прочитати“ – превише је прописана. Хајде да се ограничимо на мекше „рецензент препоручује“ – рецензент препоручује – РР. Ове приче је могао да напише Кафка (или Јонеско) да је био оптимиста. Гротеска, фарса и друге фантазије - са истом свакодневном интонацијом са којом би се могло говорити, на пример, о одласку у пекару: „У договорени час, држећи бебе у кљуновима, које су се данас смејале пријатељскије него икада, долетеле су роде у.” Затим се поново наставља „шетња до пекаре“, и опет, без паузе и промене интонације – „рибе лете небом, а сунце је између њих“. Некакав свакодневни апсурдизам. Сасвим кафкијански, али без кафкијанског суморног безнађа. Све је забавно, лако, са неодољивим осмехом. Па, стил је такође прилично неодољив. Упркос неким правописним проблемима, РР.